Hiropraktika je vrsta alternativne (komplementarne) medicine čiji su osnovni principi postavljanje dijagnoze, lečenje i prevencija poremećaja skeletno-mišićnog sistema, kao i efekata koje takvi poremećaji imaju na nervni sistem i opšte zdravlje. Hiropraktičari koriste niz tehnika za ublažavanje bolova, poboljšanje funkcionisanja organizma i povećanje pokretljivosti. Tretmani pomažu da se telo vrati u prirodno stanje, koje je narušeno usled povreda, degenerativnih promena ili lošeg držanja.
Hiropraktika je manipulativna metoda poznata u celom svetu po uspešnom otklanjanju glavobolja, vrtoglavica, bolova u leđima i vratu, diskus hernija, trnjenja u rukama i nogama i ostalih simptoma vezanih za kičmu ili druge delove skeletno-mišićnog sistema. Ona spada u tradicionalne postupke – za nameštanje kostiju i zglobova znalo se pre više hiljada godina, što se vidi još iz biblijskih priča. Od Hipokrata, preko srednjovekovnih i renesansnih lekara, osnovni postupci se nisu menjali.
Tehnika nameštanja kostiju i zglobova kao zasebna profesija zaživela je 1895. godine u Americi, u Devenportu, kada je izvesni gospodin Daniel Palmer uočio vezu između izmeštenog pršljena i gluvoće svog domara. Naime, odmah nakon ručnog nameštanja pršljena domarev sluh se bitno popravio. Dve godine kasnije osnovana je i prva škola hiropraktike – Palmerova škola. Tada je i zvanično prihvaćen naziv hiropraktika za ovu medicinsku metodu, izveden od reči chiros – ruka i praxis – raditi, što znači uraditi rukom.
Hiropraktika dugo nije smatrana naučnom metodom lečenja, pre svega zbog nedovoljne informisanosti, ali i zbog činjenice da su se njome uglavnom bavili ljudi bez medicinskog obrazovanja. Lekari su počeli da se bave hiropraktikom pre oko četiri decenije, što je dovelo do velikih promena i znatnog unapređenja ove metode lečenja, a posledično se promenio i odnos zdravstvenog sistema prema njoj. Danas je uloga hiropraktike ne samo priznata nego i visoko cenjena u medicinskim krugovima kada su u pitanju tretmani lumbalnog sindroma, bola u vratu i zglobovima, kao i poboljšanje opšte pokretljivosti.
Više o hiropraktici kao nauci možete saznati iz knjige Hiropraktikom do zdravlja. Odlomak možete pročitati ovde.
Hiropraktički tretmani podrazumevaju primenu različitih tehnika kojima se postiže bolje funkcionisanje organizma. Neke tehnike su manuelne, dok druge podrazumevaju korišćenje instrumenata. Pri izboru tehnike kojom će se korigovati izmešteni zglobovi prednost se uvek daje onim tehnikama koje su visoko razvijene, naučno zasnovane, bezbedne i garantuju najefikasniji rezultat.
Ovakav pristup izdvaja hiropraktiku od drugih manipulativnih metoda i stavlja je na čelo kako po pitanju dijagnostikovanja problema, tako i po shvatanju načina njihove integralne povezanosti. Hiropraktika bolje od bilo koje druge metode pronalazi pravi uzrok poremećaja i delujući ciljano otklanja sve posledice koje iz tog poremećaja proizilaze.
Iako se značajan broj terapeuta protivi uprotrebi instrumenata smatrajući da hiropraktika treba da ostane isključivo manuelna veština, izvesno je da instrument često ima brojne prednosti u odnosu na ruke pri izvođenju korekcije. Instrument olakšava rad terapeuta jer smanjuje upotrebu sile i istovremeno omogućava veći broj ponavljanja određenih zahvata, čime je zavisnost korekcije od subjektivne promenljivosti terapeuta svedena na minimum.
Hiropraktičkim korekcijama postižu se značajna poboljšanja u funkcionisanju organizma.
Šta omogućava hiropraktika?
Otklanja pritisak koji kosti ili mišići vrše na nervni sistem i omogućava mu da nesmetano funkcioniše.
Otklanja bol vraćanjem pokretljivosti u blokirani deo skeletno-mišićnog sistema.
Uklanja ukočenosti stvorene zapaljenskim procesima u zglobu.
Poboljšava funkcionalne stabilnosti zgloba balansiranjem i sinhronizacijom mišića i njihovih receptora, kao i receptora u mišićnim pripojima, ligamentima i zglobnim omotačima – kapsulama.
Stimuliše cirkulaciju a samim tim i metaboličke aktivnosti ćelija kostiju, hrskavice, ligamenata i mišića. Bolje dovođenje hranljivih materija i kiseonika do ovih tkiva i uklanjanje štetnih produkata metabolizma ubrzava procese regeneracije tkiva i povećava produkciju sinovijalne tečnosti u zglobnom prostoru.
Održava zglobnu pokretljivost, čime se preveniraju i usporavaju degenerativne promene.
Uklanja mišićnu napetost uzrokovanu stresom iz leđa, vrata i celog tela, čime se doprinosi uspostavljanju normalnog mišićnog tonusa i ritma u telu, kao i njegovom optimalnom funkcionisanju. Postiže se stanje ravnoteže, koja je osnova dobrog zdravlja.
Podizanje opšte psihofizičke funkcionalne sposobnosti organizma.
Efikasne hiropraktičke metode veoma delotvorno uklanjaju ne samo fizički bol već i psihosomatske komponente bola, koje po pravilu traju mnogo duže. Takođe, otklanjaju i psihičke uzroke i napetost koji dovode do bolova u leđima, pružajući pacijentima svojevrsno telesno-emotivno oslobođenje bez upotrebe lekova.